„Dobra“ i „loša“ tajna – šta je to?
objavljeno 12.07.2023.
“Nešto ću da ti kažem u poverenju, molim te nemoj nikome da kažeš “- ovu ili sličnu rečenicu sa istom porukom smo verovatno svi čuli, ali i izgovorili nekome kome verujemo, ko neće dalje da prenosi to što smo rekli.
Jedna od važnih poruka koju tokom odrastanja dobijamo od odraslih, a koju mi dalje prenosimo mlađima je da se tajne čuvaju, da se ne govore i da nismo dobri drugovi ukoliko to ne poštujemo.
Da li je baš tako jednostavno? Da li bi trebalo bezuslovno da čuvamo tajnu ukoliko se to što smo čuli odnosi na nešto što nije dobro, što izaziva nečiju brigu, bol, patnju, ili ako je reč o nasilju? Verujem da smo nekad imali takvu dilemu i pitali se šta možemo da uradimo.
Кada čujemo da je nešto ugrožavajuće za nekoga (da trpi bilo kakvo nasilje, da je reč o diskriminaciji itd.), važno je da uverimo osobu koja nam je to rekla da nikako ne treba da trpi, da nije odgovorna za loše ponašanje drugih i da u tom uveravanju istrajemo. Nije to uvek lako, ali bi trebalo da insistiramo jer je reč o „lošoj“ tajni čije čuvanje može samo da donese dodatne nevolje, neprilike i produži trpljenje.
Ukoliko ne može da reši situaciju sama ili uz pomoć bliskog okruženja (ili je onaj ko se nasilno ponaša bliska osoba), trebalo bi da se obavezno obrati onome u koga ima poverenje da može zaista da pomogne.
Možemo da ponudimo svoju pomoć i podršku tako što pozovemo neki od brojeva telefona za pomoć ili odemo zajedno kod osobe koja hoće i može da reaguje. Zavisno od situacije to može da bude neko iz škole – nastavnik, psiholog, pedagog, direktor. Ako je reč o odrasloj osobi, tu su centar za socijalni rad i policija. Važno je da se trpljenje prekine i nađe konstruktivno rešenje
Ukoliko to što se dešava ozbiljno ugrožava nečiju dobrobit i bezbednost, svakako je naša obaveza da reagujemo i pomognemo. To je prioritet.
Na drugoj strani imamo i „dobre“ tajne – one koje nikome ne štete (neko nam se dopada, neko ne, pripremamo rođendansko iznenađenje i drugo) , ali su deo nečije privatnosti i to moramo da poštujemo.
Biljana Lajović, psiholog
