Podržite dete da stekne drugove u školi!

Drugarstvo i različiti načini komunikacije sa vršnjacima su važni za decu, nјihov razvoj i sazrevanje. Kako će se družiti sa drugima zavisi od karakteristika ličnosti, interesovanja, emocionalne i socijalne zrelosti i drugih faktora. Roditelj bi trebalo da:

  • prati socijalni život svog deteta,
  • otkrije kakva su mu interesovanja, koje igre voli a koje ne,
  • sa kojom se decom najbolje igra, a sa kojom ne, ili ima neke teškoće, nesporazume,
  • šta ga raduje, šta rastužuje i ne prija mu,
  • kako reaguje kad gubi, a kako kad dobija u igri,
  • da li može da poštuje dogovore i pravila igre,
  • kako se ponaša, reaguje u konfliktnim situacijama itd.

O svemu tome bi trebalo da razgovara sa detetom, da ga pažljivo sasluša, ne osuđuje i razume kakve su mu potrebe, interesovanja, osećanja, razmišljanja.

Pritom bi trebalo  voditi računa da se ova briga i interesovanje ne pretvore u previše kontrolišuće ponašanje roditelja, jer to može da utiče na otpor deteta, „zatvaranje“ i njegovo odbijanje roditeljske podrške.To je naročito bitno za odnos sa adolescentima.

Neka deca lako sklapaju kontakte, druga ne. Trebalo bi da znamo da ima onih kojima je dovoljno da se druže sa samo par dece, dok druga imaju veoma širok krug drugara. Ali, ukoliko vidite da dete teško sklapa prijateljstva ili vam se samo požali, možete da mu pomognete.

Da bi steklo drugare, dete mora da zna kako da priđe drugima i predstavi se, šta da kaže i uradi da bi pokazalo svoja interesovanja i kako da sasluša drugoga.

Tome možete da ga naučite-ako vam dete kaže ”ne znam šta da pričam, šta da im kažem“, ili vi uočite da je to problem. Usmeravajte ga da razgovor sa drugom decom podrazumeva razmenu o tome što ono voli a šta ne, ali i šta drugi vole, a šta ne. Ne bi trebalo samo ono da govori i postavlja pitanja, već i da drugima pruži šansu da govore i da ih pažljivo sluša šta kažu.

Kad je reč o mlađem detetu, ovakvu situaciju možete zajedno da isprobate tako da dete “vežba” komunikaciju.

Ukoliko vam kaže, ili vi uočite da ne zna kako  da se ponaša da bi se uključilo u igru druge dece, možete da mu predložite da:

  • prvo posmatra šta deca rade, kako se igraju, kako vidi svoje mesto u igri, gde bi ono volelo da se uključi,
  • izabere neku ulogu koja bi mu se dopala, a ne isključuje neko dete iz igre (ne “ja bih umesto nje/njega”nego „ja bih se pridružio/la njima“),
  • ne pokušava da nešto promeni u igri u koju želi da se uključi (pravila, uloge itd.).

Ukoliko vidi da druga deca ne prihvataju u tom trenutku njegovo priključivanje, neka ne insistira. Može da radi nešto drugo i sačeka neku drugu priliku, drugi momenat ili da se pridruži drugom detetu, odnosno grupi dece.

U vezi sa ovom temom ima još izazova – o nekima od njih u narednom tekstu.

 

Biljana Lajović, psiholog